Giulia bila jedan od onih modela koji su proneli i učvrstili slavu velikog Alfa Romea. Predstavljena 1962. godine i odmah izazvala znatnu pažnju javnosti. Bila je to sportska limuzina klasičnog, ali u isto vreme elegantnog i prepoznatljivog oblika. Dužina vozila je bila 4185 milimetara, u unutrašnjosti je bilo dovoljno prostora za čitavu porodicu, a četvora vrata su omogućavala udoban pristup svima. Zbog limuzinskog oblika, prtljažnik je bio velikih dimenzija, pogodan za smeštanje svih kofera i rekvizita za letovanje. Naravno, ovo su sve potpuno nebitne stvari za jedan Alfa Romeo, to je bar svima jasno.

Ono što je važno jeste onaj famozni ”Cuore Sportivo”, kako to Italijani kažu. To znači da se pod haubom nalazi sportsko srce. Ono je bilo ne samo sportsko, već i vatreno. Dve bregaste osovine u glavi motora, 103 konjske snage, ”izvučene” iz radne zapremine od 1,6 litara. Maksimalnu brzinu od 175 kilometara na čas automobil je dostizao za tren oka, a do 100 km/h je stizao za 12 sekundi. I sve to, ne zaboravimo, početkom šezdesetih godina.

Uspeh modela Giulia bio je ogroman, tako da se proizvodio sve do 1978. godine.
U ponudi je bio i motor sa 1300 ”kubika”, sa maksimalnih 87 KS, uz pomoć kojeg je automobil dostizao do 170 km/h, a od 0 do 100 kilometara je stizao za 13 sekundi.

Kao i svaki pravi Alfa Romeo toga doba i Giulia je imala pogon na zadnjim točkovima, a za sigurno zaustavljanje brinule su se četiri disk kočnice. Ručica petostepenog menjača bila je ukoso postavljena, a sportski trokraki upravljač i obrtomer su činili da se vozač oseća kao za volanom trkačkog automobila.

Da li treba spomenuti da su i zvuk motora i izduvnog sistema bili na renomeu jedne prave Alfe?
Ubrzo su svi kvaliteti ovog vozila bili primećeni i priznati od mnogih, pa je tako i italijanska policija godinama koristila Giuliu kao službeno vozilo.

Koliko je to bio superioran automobil, pokazuje nam i činjenica da je Giulia znala da pobeđuje i modele BMW-a na uporednim testovima nemačkih automobilskih časopisa. Ko prati nemačku specijalizovanu štampu, taj zna da se BMW baš ne ”bije” svaki dan na domaćem terenu. Zapravo, bez obzira na pobednika, mora da je bilo pravo zadovoljstvo pratiti duele takvih automobilskih veličina kao što su Alfa Romeo Giulia i BMW 1602, ili 2002, na primer.

Možda je jedini kiks koji je Alfa sebi dozvolila, kada je u pitanju ovaj automobil, bio nesretni pokušaj ”ubacivanja” dizel motora Perkins od 55 KS, sredinom sedamdesetih godina. Alfa Romeo Giulia i tužnih 55 dizel konjskih snaga? Bio je to šamar koji svi Alfisti i danas pamte. No, na svu sreću, ova verzija se proizvodila veoma kratko i u malom broju primeraka, tako da to nikako ne umanjuje slavu ovog modela.

Uspeh ovog automobila pokazuje i činjenica što se proizvodio 16 godina, a zamena je stigla u obliku Giuliette. Nju je sledila Alfa 75. Oba modela su bile prave Alfe, brze i privlačne, ali je ipak nešto nedostajalo. Alfa 155, koja je sledila, i koja je imala prednji pogon i platformu koju je delila sa modelima Fiat Tempra i Lancia Dedra, nije bila ni prići slavnoj lepotici. Sam po sebi bio je to dobar automobil, ali da bi postao naslednik jedne legende kao što je Giulia, to nije dovoljno.

Povratak na izbor modela