Autodelta je pravila automobile za kategoriju soprtskih prototipova, kao i za touring kategoriju .

Prvi Autodeltin model datira iz 1964. godine, a prvi automobil je napravljen 1965. Prvi prototip je proizveden u Alfa Romeu i poslat Autodelti na razradu i dodatne promene koje su proizvođači zahtevali. Automobil je imao četvorocilindrični motor modela TZ2. Ovo je bio velik korak za Autodeltu, koja je nastavila da razvija 1998 cc V8 motor. Ovo je bio prvi Alfa Romeo koji je imao motor integrisan sa menjackom kutijom i prenosom na zadnjoj osovini. Šasija je bila inspirisana aeronautičkim inženjeringom i sastojala se od 3 aluminijumske cevi promera 200 mm u dijametru u obliku asimetričnog slova H, sa gumenim rezervoarom za gorivo. Rezultat je bio 33/2, automobil težak samo 580 kg, sa snagom motora od 270 ks, a mogao je da razvije brzinu od 298km/h.

Automobil je debitovao 12. marta 1967 i pobedio na Fleron time trial-u. Kasnije, 1968. godine, korišćen je u međunarodnom Makes šampionatu i ostavio značajan utisak u Dejtoni, u dvadesetčetvorosatnoj trci – kada su Vaccarella i Schutz zauzeli prvo i drugo mestou kategoriji 2 litra – u Targa Florio. 1968, 33/2 je osvojila 15 otvorenih trka i 6 trka po kategorijama. Značajne pobede u otvorenim trkama postignute su u Vallelungi, Mugellu i Imoli, a da i ne spominjemo prva tri mesta u kategoriji u dvadesetčetvorosatnoj trci u Le Mansu. U Australiji Alfa Tasmania – una Brabham sa motorom iz modela 33, podešenim na 2,5 litra, odnela je 4 pobede u otvorenim trkama zahvaljujući motoru koji je razvijao 315 ks pri 8800 rpm. Sledeća godine, 1969, 33/2 litra osvojio je ukupno 14 prvih mesta, 2 druga mesta i 13 pobeda u klasi.

Proizvedeno je 30 trkačkih primeraka , i još 18 «uličnih» primeraka, koje je dizajnirao Franco Scaglione iz Torina, i proizvođeni su je od novembra 1967. do marta 1969. Ovo je bio najbrži «ulični» Alfa Romeo u istoriji jer je osmocilindrični dvolitarski motor od 280 ks mogao da razvije brzinu preko 260 km/h. Visoka cena (9 750 000 ITL) ograničila je njegovu distribuciju i učinila da ovaj automobil ostane auto snova koji su samo neki pojedinci mogli da poseduju. Karoserija je bila od peralumana debelog 1mm, što je smanjilo njegovu težinu na samo 700 kg.

Na trkalištu, 33/3 omogućio je Alfa Romeu da se vrati u bitku za generalno vođstvo u soprtskoj kategoriji. Broj tri posle imena modela ukazuje na motor zapremine 3.0 litra. Šasija se razlikuje od one u 33/2 po upotrebi legure Avional-a sa elementima od titanijuma u pojedinim delovima šasije. Novi motor ovog automobila je razvijao 400ks pri 9000 rpm. Šestobrzinski menjač bio je iznad zadnjih točkova i karoserija je bila otvorena. Automobil se prvi put pojavio na proleće 1969. godine i iste godine bio je apsolutni pobednik u Zeltwegu (Austrija) i Enni (Sicilija). 1970, 33/3 bio je 2 u generalnom plasmanu u trci na 500 km u Imoli i u Zeltwegu na 1000 km. Motor je 1971. godine pojačan na 420 ks. Menjač, za koji se tvrdilo da slaba tačka ovog automobila, prepravljen je na petobrzinski, postavljen napred.
Prednje gume su smanjene na 13" i težina sa 700 kg na 650 kg.

Rezultati su se brzo osetili. 1971, 33/3 osvojio je prvo mesto u Brands Hatch-u na 1000 km sa De Adamich-Pescarolom za volanom, Targa Florio sa Vaccarella-Hezemansom, i Watkins Glen šestosatnu trku sa De Adamich-Pescarolom. Ovi uspesi i ostali odlični plasmani doveli su Alfu na 2. mesto u Šampionatu.

Autodeltino razvojno odeljenje nije živelo od stare slave, i krajem 1970 imali su spremnu novu verziju sa aluminijumskom karoserijom, poznatu kao 33/3 TT. 1972. godine, posle dugog perioda testiranja, 33/3 TT je zauzeo 2. mesto u Šampionatu. Ali, 33 sve do 1975 godine nije došao do potpunog izražaja. Usavršena šasija i fantastični dvanaestocilindrični motor od 500 ks koje je Autodelta plasirala stvorili su idealne uslove za gotovo totalnu dominaciju. Automobil je «rasturio» svetski šampionat sa 7 pobeda od 8 trka u kojima je učestvovao. U Dižonu, Monci, Nurburgringu, sa Arturom Merzariom i Žakom Lafitom; u Spa Zeltwegu i Watkins Glenu sa Henrijem Peskarolom i Derekom Belom; u Perguzi ponovo sa Merzariom – ovaj put u paru Sa Johenom Masom. 33 TT 12 je proizveden u samo u 6 primeraka.

Glavni protivnici Alfa Romea su 1976 uzvratili udarac nakon što ih je prethodne godine dotukla, ali se Alfa 1977. godine vratila na tron sa modelom 33 SC 12, pobedivši u svih osam trka sa Arturom Merzariom i Vittoriom Brambillom za volanom.Pored osvojene titule 33 SC12 postavila je brojne rekorde na svim glavnim Evropskim kružnim trkama:
Paul Ricard- sa prosečnom brzinom od 144,225 km/h
Salzburg- sa prosečnom brzinom od 203,820 km/h

Alfin V12 turbo motor se prvi put pojavio u ovom modelu.U isto vreme Reno je predstavio svoj 1.5 turbo motor za F1.Renaultova turbo masina pogoni jedan TuRbo iz oba reda cilindara, dok je Alfa V12 TuRbo uzela za resenje 2 turbine, jednu po svakom redu cilindara. Ovaj poduhvat Alfinih inzenjera, kopirali su mnogi proizvođači naredne godine. Motor 33 SC 12 razvijao je 520 ks pri 12000 rpm. Motor 33 SC 12 KKK biturbo koji je pobedio na svojoj premijernoj trci u Salzburgu razvijao je 640 ks pri 11000 rpm.

Povratak na vrh strane

FORMULA 1

Alfa je napustila trke formule 1 posle ubedljivih pobeda Farine i Fanđa, 1950 i 1951,a na njih se vratila 1976 godine. Martini-Brabham BT 45 sa Alfinim motorom predstavljen je javnosti na stazi Balocco 26 oktobra 1975. Alfina saradnja sa Brabham timom Bernie Ecclestone-a, ostvarena je preko Autodelte koja je snabdevala Brabham dvanaestocilindričnim boxer motorom iz modela 33 TT12. Brabham BT 46 osvojio je 1978 godine Švedski i Italijanski gran pri sa Niki Laudom za volanom.
1979, Brabham-Alfa predstavlja BT 48 opremljen novim dvanaestocilindričnim V12 motorom sa uglom od 60 stepeni. Jedinu pobedu postigao je Niki Lauda na trci u Imoli.
Bolid jednosed poznat kao 177 pojavio se 13 maja 1979 na Belgijskom gran priju,a vozio ga je Bruno Giacomelli.177 je učestvovao samo na ovoj trci,a nasledili su ga 179 (od Kanadskog gran prija 1979 do 1981) i 182 (1982 godine). Najbolji plasmani bila su dva treća mesta osvojena 1981 u Las Vegasu (Giacomelli) i 1982 u Monte Karlu (Andrea De Cesaris).
1982 u Formulu 1 ulaze turbo motori,a sledeće godine Autodelta predstavlja 1497 cc osmcilindricni V ( sa uglom od 90 stepeni) motor sa dva turbo punjača. Ovaj model poznat kao 183 osvaja izvanredna druga mesta na Nemačkom i Američkom gran priju (Andrea De Cesaris).
1984 Rikardo Patreye osvaja treće mesto na Italijanskom gran priju.Alfa završava učešće u Formuli 1 1985 godine sa modelom 185T.

Povratak na vrh strane

Alfasud i Formula 3

1976, Alfa organizuje Alfasud Ti šampionat gde učestvuju pomenuti modeli specijalno doradjeni od strane Autodelte. Alfasud kao i sam šampionat postaju veliki hit i trke se organizuju u sve više Evropskih zemalja.1981 Alfusud Ti zamenjuje Sprint.

Autodelta je takođe imala ulogu u Formuli 3 sa Alfinim 2000 cc motorom koji je expresno postigao velike pobede u šampionatu. Ovaj motor je bio derivat Alfetinog motora,a za volanom ovog bolida sedeo je Michael Alboreto.

Povratak na vrh strane

RELI

Kada je Autodelta osnovana mnogi vozači koji su kupili Alfa Romeo Giuliu Ti Super i TZ, imali su puno uspeha u reli takmičenjima. Najprestižniji internacionalni rezultat bila je pobeda na Mitropa kupu 1966 godine,a ostvarili su je Arnaldo Cavallari i Dante Salvaz za volanom Giulie GTA.
Krajem šezdesetih, učešće na relijima je prekinuto,a povratak je usledio 1974 sa Alfettom saloon. Luciano Trambotto osvaja grupu 2 u Alfettinom prvom pojavljivanju na reliju San Martino di Castrozza koji se bodovao za Evropski šampionat. Sledeće godine Amilcare Ballestrieri u Alfetti GT, ubedljivo osvaja Elba reli. 1978 Mauro Pregliasco i Vittorio Reisoli osvajaju titulu Italijanskog šampiona grupe 2 vozeci Alfettu GT.
Leo Pittoni i Francuz Jean Claude Andruet osvajaju drugo mesto ukupno, na reliju Tour de Corse koji se bodovao za svetski šampionat.
Standardno pripremljena verzija Alfesud takodje je imala puno uspeha.Veliku pobedu ostvario je Francuz Beltrand Balas u grupi N 1982 na reliju Monte Karlo.

Povratak na vrh strane

Neki od vozača koji su se trkali sa plavim trouglom na grudima:

Lorenzo Bandini, Roberto Buzzinello, Giancarlo Baghetti, Consalvo Sanesi, Andrea De Adamich, Franco Lini, Roberto Bussinello, Spartaco Dini, Armando Cavallari, Dante Salvay, Jacques Laffite, Jean Claude Andreut, Jean Todt, Mario Andretti, Van Lennep, Toine Hezemans, Jackie Icks, Vick Eldfor, Emerson Fittipaldi, Helmut Marko, Peter Revson, Jackie Oliver, Nanni Galli, Hans Stuck, John Watson, Niki Lauda, Carlo Faccetti, Teodoro Zeccoli, Gianluigi Picchi, Ninni Vaccarella, Massimo Larini, Luigi Rinaldi, Patrick Depailler, Umberto Grano, Vincenzo Gazzago, Henry Pescarolo, Rolf Stommelen, Jean Pierre Jarier, Arturo Merzario, Vittorio Brambilla, Derek Bell, Ignazio Giunti, Bruno Giacomelli, Giorgio Francia, Ertl, Jochen Rindt, Udo Schutz, Andrea De Cesaris, Riccardo Patrese, Gerard Berger, Michele Alboreto, Luciano Trombotto, Amilcare Ballestreri, Jochen Mass, Mario Casoni, Lucien Bianchi, Sandro Munari,
Ada Pace, Mauro Pregliasco, Vittorio Reisoli, Maurizio Verini, Leo Pittoni, Amilcare Ballestrieri, Beltrand Balas, Federico Ormezzano, Claudio Berro.

Povratak na vrh strane

Sport Prototype up to 2000 cc World Makes Championship

1969 Città di Enna Cup Vaccarella I 33/2
1969 Nat. Drivers' Champ P.Scooter I 33/2
1968 Ronde Cevenole France I. Giunti I 33/2
1969 Riverside, California P. Scooter I 33/2
1969 Bahia 500 km, Bahia Fernandez-Pace I 33/2
1969 Rio 3 hour race, Rio de Janeiro C. Pace I 33/2
1969 Zeltweg, Austria A. De Adamich I 33/3
1970 Temporada, Argentina De Adamich-Courage I 33/3
1971 1000 km Brands Hatch A. De Adamich I 33/3
1971 Watkins Glen 6 hours De Adamich-Peterson I 33/3
1971 Targa Florio, Sicily Vaccarella-Hezemans I 33/3
1974 Monza 1000 km Merzario-Andretti Stommelen-Ickx De Adamich-Facetti I II II 33 TT 12 33 TT 12 33 TT 12
1975 Monza 1000 km Merzario-Lafitte I 33 TT 12 33 TT 12 33 TT 12
1975 Dijon 1000 km Merzario-Lafitte I 33 TT 12 33 TT 12 33 TT 12
1975 Florio Cup, Pergusa Merzario-Mass I 33 TT 12 33 TT 12 33 TT 12
1975 Spa 1000 km, Belgium Pescarolo-Bell I 33 TT 12 33 TT 12 33 TT 12
1975 Nurburgring 1000 km Merzario-Lafitte I 33/2
1975 Zeltweg 1000 km Pescarolo-Bell I 33/2
1975 Watkins Glen 6 Hours Pescarolo-Bell I 33/2
1975 Targa Florio, Sicily Vaccarella-Merzario I 33/2

World Makes Championship

1977 Dijon 500 km Merzario-Jarier I 33 SC 12
1977 Monza 500 km V. Brambilla I 33 SC 12
1977 Vallelunga 400 km V. Brambilla I 33 SC 12
1977 Florio Cup, Pergusa A. Merzario I 33 SC 12
1977 Portugal GP, Estoril A. Merzario I 33 SC 12
1977 500 km Paul Ricard, Le Castellet Merzario-Jarier I 33 SC 12
1977 Imola 250 km, Imola V. Brambilla I 33 SC 12
1977 Salzburg 300 km V. Brambilla I 33 SC 12

RELI USPESI
1966 Mitropa Cup - Cavallari-Salvay - AR Giulia GTA
1974 Rally S. Martino di Castrozza - Trombotto - 1st Group 2 AR Alfetta
1975 Rally dell'Isola d'Elba Ballestrieri-Maiga 1st overall AR Alfetta GT
1978 Italian Championship Group - Pregliasco-Reisoli - AR Alfetta GT
1978 Tour de Corse Rally - Andruet-Jouhanny - 2nd Overall AR Alfetta GT
1982 Monte Carlo Rally - Balas - 1st Standard production touring car AR Alfasud Ti

FORMULA 1
1978 Sweden - Niki Lauda (Brabham Alfa BT 46) - 1st overall
1978 Monza - Niki Lauda (Brabham Alfa BT 46) - 1st overall
1979 Imola - Niki Lauda (Brabham Alfa BT48) - 1st overall
1981 Las Vegas - Bruno Giacomelli (Alfa Romeo 177) - 3rd overall
1981 Monte Carlo - Andrea De Cesaris (Alfa Romeo 177) - 3rd overall
1983 Germany - Andrea De Cesaris (Alfa Romeo 183) - 2nd overall
1983 South America - Andrea De Cesaris (Alfa Romeo 183) - 2nd overall
1984 Monza - Riccardo Patrese (Alfa Romeo 184) - 3rd overall

Povratak na vrh strane