|
Autodelta – istorija
 SPORTSKI
PROTOTIPOVI
05. Marta 1963 godine, osnovano
je mešovito preduzeće pod imenom Auto-Delta
od strane dva partnera Carlo Chiti-a
i Lodovico Chizzola-e, registrovano
u privrednoj komori Udine. Chiti je imao iskustva
sa Ferrari-em, dok je Chizzola bio Alfa Romeo
diler iz Udina. Auto-Delta je prekrštena u Autodelta
S.p.A. Novembra 1964 godine sa ciljem
pomaganja i vraćanja Alfa Romeo-a auto trkama
posle pauze koja je započela ranih pedesetih godina.
Autodelta se smestila u Feletto Umberto (Udine)
jer je diler Alfa Romeo-a, Chizzola, bio stacioniran
u ovom malom gradiću u regiji Friuli. Ovde je
započela proizvodnja prvih TZ (Tubolare
Zagato) automobila sa zaobljenim zadnjim
krajem koji je pomagao glatko sečenje i kretanje
automobila kroz otpor vazduha. Giulia TZ, dizajnirana
je 1959. kao zamena za Giulietta-u SZ, a predstavljena
je Juna 1962. Bar 100 automobila je moralo biti
napravljeno kako bi automobil dobio Gran Turismo
homologaciju. Ukupno je napravljeno 124 komada.
Motor je isporučivao 112 bhp iz zapremine od 1600
ccm. Težina praznog vozila je iznosila samo 660
kg, a maksimalna brzina 215 km/h.
Automobil je debitovao na trci 'Coppa Fisa' u
Monci, Novembra 1963. kada je spektakularno osvojio
prva četiri mesta u kategoriji prototipova. Automobile
su vozili; Lorenzo Bandini, Roberto Bussinello,
Giancarlo Baghetti i Consalvo Sanesi. Automobil
je dobio homologaciju za Gran Turizmo kategoriju
početkom 1964. i zabeležio je uspeh u svojoj kategoriji
na trci 'Sebring 24 hour' na Floridi (naredne
godine, osvojena su prva tri mesta) sa posadom
Stoddard-Kaser, zatim su sledili sve veći uspesi.
Ponovo u Gran Turizmo konkurenciji klasa do 1600
ccm, na 48-oj 'Targa Florio' trci sa vozačima
Bussinello-Todaro, treće mesto u ukupnom plasmanu.
Trijumfi se ređaju u trkama; 1000 kilometara na
stazi Nirburgring dvojac Biscaldi - Furtmayr i
na trci 24 časa Le Mana sa dvojcem Bussinello
- Deserti. Giulia TZ je takođe bila uspešna i
u reli šampionatu: Francuska posada Rolland-Augias
su prošli veoma dobro u ukupnom plasmanu u 'Coupe
des Alpes' i 'Criterium des Cevennes'. Zauzevši
drugo mesto u ukupnom plasmanu na 'Tour de Corse'
i prvo mesto u svojoj kategoriji u 'Tour de France'.
Alfa Romeo Giulia Ti Super (Jolly Club) se veoma
brzo pokazala kao sila koja dominira u reli šampionatu:
De Adamich - Scarambone su bili uspešni u 'Relly
dei Fiori', a sa tandemom Cavallari - Munari -
na prvom legendarnom reliju 'S. Martino di Castrozza'.
Krajem godine, Autodelta se preselila iz Feletto
Umberto u Settimo Milanese, kako bi omogućili
kompaniji bližu saradnju sa Alfa Romeo-m. U međuvremenu,
Balocco je postao test staza za sportska i serijska
vozila. Balocco je bilo mesto čije su krivine
i pravci bile inspiracija za gradnju najbitnijih
trkačkih staza (krivine kao na Lesmo-u, sekcije
kružne staze Zolder, Zandvort, le Mans, itd).
Prostor koji je ostao ne promenjen još od vremena
kada su njime jurišali prototipovi i serijski
automobili i dan danas izaziva opijenost emocijama
i asocira na uspehe Alfa Romeo-a. Još uvek se
može videti 'Bella Luigina' kuća na farmi i obližnja
Autodeltina radionica gde su trkački modeli Alfa
Romeo-a voženi na pregled. Kućica u kojoj se merilo
prolazno vreme po krugu je i dalje na stazi.
1965. je još jedna rodna godina koja je kulminirala
sa potpunom pobedom modela Giulia TZ u Melburnu
na 6-to satnoj trci sa Robertom Bussinello-m i
na ‘Giro d’Italia’ sa Andrea Adamich-em i Franco
Lini-em.
Iste godine na sajmu automobila u Amsterdamu,
a zatim i Ženevi, predstavljena je Alfa Romeo
Giulia GTA. Ovo je bila prerađena verzija uglavnom
trkačkog modela Alfa Romeo Giulia GT koji je predstavljen
dve godine ranije. Slovo A je skraćenica za reč
alleggerita (olaksana) i rezultat tog olakšanja
je manjak od 205 kilograma skinutih od ukupne
težine automobila kroz upotrebu lakih legura oplate,
zakivenih za strukturu automobila (bez zvučne
izolacije). Trkačka verzija je težila samo 700
kg. Tu verziju razlikujemo od serijske po dvostrukom
paljenju po cilindru (dve svećice po cilindru).
Serijska verzija isporučuje 115 bhp pri 6000 o/min
i maksimalnu brzinu preko 185 km/h, dok je kod
trkačkog modela maksimalna brzina skočila na 220
km/h, usled veće isporučene snage koja iznosi
170 bhp pri 7500 o/min.
Ovaj model sa 1600 ccm je osvajao tri puta za
redom šampionsku titulu u konkurenciji Evropskih
proizvođača 1966-1967-1968 i tri titule u konkurenciji
vozača sa Andrea de Adamich-em (1966 i 1967) i
1968 godine sa Spartaco Dini-em.
Ignacio Giunti je 1967. osvojio Evropski šampionat
brdskih trka. GTA je u ovom trogodišnjem periodu
dominirala ubedljivo, pobeđujući takođe i u inostranstvu,
Americi i Juznoj Americi. Najprestižnije pobede
1967 godine, GTA je ostvarila u šestočasovnoj
trci na Nirburgring stazi, osvojivši prvo, drugo
i četvrto mesto u ukupnom plasmanu, a takođe osvajajući
prvo i drugo mesto u trci 250 milja na Castle
Rock-u u Koloradu.
1966. godine, Giulia GTA je
osvojila glavnu reli titulu: Arnaldo Cavallari
i Dante Salvay su se vratili kući sa trofejom
‘Mitropa Cup’. U 1966-oj godini, Autodelta se
udružuje sa Alfa Romeo-m I Carlo Chiti postaje
njen direktor. Od tada pa na dalje, Autodelta
je postala takmičarsko odeljenje Alfa Romeo-a
posvećeno trkama i razvoju novih tehnologija.
1967. napravljen je GTA prototip
sa turbo punjačem, namenjen trkama u “Gruop 5”.
Motor, razvijen po Autodeltinom receptu, sadržao
je dva koaksijalna centrifugalna kompresora, svaki
od njih sa uljem teranom turbinom pod pritiskom,
koji je obezbeđivala aksijalna pumpa povezana
preko lanca sa motorom. Karakteristična osobina
ovog motora je činjenica da je bio vodeno hlađen
i to ubrizgavanjem vode direktno u usis, kako
bi se smanjila temperatura mesavine u komori za
sagorevanje. Snaga automobila je iznosila 220
bhp i u toku testiranja u Blocco-u, ova GTA je
identifikovana po inicijalima SA (sovraalimentata
– supercharged) premašivala je 240 km/h. Automobil
je osvojio nagradu 100 milja Hockenheim-a koju
je vozio Nemac Dau.
1300 ccm atmosferska verzija automobila je proizvedena
1968. kako bi zadovoljila potrebe “civilnih” vozaca.
Automobil poznat kao GTA 1300 Junior Autodelta,
je bio nenadmašni trkacki automobil koji je dominirao
u svojoj kategoriji četiri godine. Usled specifičnog
sistema bodovanja, osvaja sveukupnu Evropsku titulu
1971. i 1972 godine. Proizvodnja GTA Juniora je
dostigla 447 primeraka. Trkačke verzije Autodelta-e
isporučivale su 160 bhp pri 8000 o/min.
1970. Holanđanin, Toine Hezemans
osvaja titulu vozeći Alfu 1750 GT Am (Am skraćenica
od Alleggerita Maggiorata – Olakšana Proširena),
koja je bila derivat verzije namenjene Američkom
tržištu. Telo ovog modela je bilo prošireno na
mestima blatobrana kako bi primilo šire točkove.
Ovaj model je bio opozicija BMW-u i Fordu, koji
su imali motore većeg kapaciteta, ali je često
uspevao da prevaziđe svoj nedostatak i preuzme
vođstvo. Sledeće godine viđen je dolazak 2000
GT Am, vodećeg svetla u svim trkama i često potpunog
pobednika. 1970. automobil je bio pravo iznenađenje
uzevši titulu u trci 24 časa na stazi Spa Francochamps,
kada je takođe osvojio i “Coupe du Roi” za najbolji
tim. Uspeli su trijumfovati u kontinuitetu ukupno
sedam godina, zaključno sa 1976 godinom.
GT Am je napravljena u nekih 40-ak primeraka.
Povratak
na vrh strane
|
